Category Archives: Internet

Posts related to Internet

.me domain

Dobar doMEn zlata vredi…#OdaberiMe

Oni koji me poznaju znaju da za sve ovo vreme koliko sam u Internet biznisu imao ili imam dosta dobrih domena. Neke sam iskoristio za neke od projekata, neki čekaju „svojih 5 minuta“ da izađu na digitalnu pozornicu i naprave ime. Imati dobar domen ne garantuje da ćete napraviti ime, ali svakako pomaže u tome.

ME logoVerovatno ste već pročitali par tekstova na temu ME domena i aktuelnoj akciji gde registar ME domena želi da dodatno poveća prepoznatljivost svog domena u ex-YU regiji time što će za najbolje ideje neke od svojih premijum domena koje u sebi sadrže reči sa ex-YU govornog područja dati besplatno za dati projekat. Zamislite da želite da napravite sajt gde ćete mnogobrojni korisnici moći da postave ono što su upravo slikali lepo kategorisano i nazovete projekat Slikaj.me. Ili želite da napravite e-commerce sajt i nazovete ga Kupi.me, ili vas možda više zanima pravljenje dating sajta pa odaberete ime Upoznaj.me Za vaš budući projekat koji možda već duže vremena razmišljate da ostvarite neko vam može dati savet, neko možda i novac a dobiti dobar domen je upravo to. To je kao da vam je neko poklonio plac na dobroj lokaciji a vi „samo“ treba da završite objekat. A odlično znate da svaki plac košta pogotovo onaj na odličnoj lokaciji. Ovde možete da vidite koji su to sve premium domeni a ovde koji su kriterijumi.

OdaberiMe

Dovoljan pokazatelj koliko smatram da su domeni značajni što ih imam nekoliko desetina a nekad sam imao i trocifren broj domena. Za neke od projekata smo upravo koristili .ME domen. Npr. estonski sajt Rate.ee je pokrenuo pre više godina sajt u Srbiji Karike.com, društvenu mrežu za upoznavanje novih osoba koji je postao jako popularan a i dalje je popularan. Posle nekog vremena smo odlučili da pokrenemo sajtove i u drugim ex-YU republikama i, pogađate, za naziv crnogorske verzije sajta Karike.com smo izabrali .me domen. Izabrali smo domen Guzva.me jer je tada bila prilično gužva i na tom sajtu. Mnogi su nam rekli kako smo izabrali dobro ime. Posle par godina smo integrisali te sajtove opet na Karike.com ali mi je uvek drago kad se setim tog sajta a i kako mi je direktorica marketinga ME registra jednom rekla nekad je koristila i taj sajt u svojim studijama slučajeva o .me domenu. Međutim, tu moje iskustvo sa .me domenom ne prestaje. Kolege su posle nekog vremena pokrenule Flirtic, inovativnu social dating platformu zasnovanu na testovima i anketama. Pošto je Flirtic.ru bio zauzet, za rusko tržište je izabran upravo .me domen – Flirtic.me koji i dalje postoji. Kada je počela prodaja putem aukcije premium domena, želeli smo i da kupimo domen Rate.me, Date.me ili Around.me ali nismo uspeli u tome.

Unique name

Iako .me domen spada u jedan od najboljih izvoznih proizvoda Crne Gore, mnogo više je korišćen u inostranstvu za globalne i regionalne projekte nego u ex-YU regiji i zato smatram da je ovo jedna odlična kampanja. Interesantno je da mnoge moje inostrane kolege nisu ni znale da je .me tzv. ccTLD domen tj. da pripada nekoj zemlji upravo zbog toga što se lako može iskoristiti za internacionalne projekte. Isto tako znam da je domen kada je reč o regijama dosta popularan na Bliskom Istoku jer kao što znate na engleskom se kaže Middle East a i za to je odlična ekstenzija. Nadam se da ću posle ove kampanje videti sve više projekata sa ovih prostora koji će koristiti ovu ekstenziju. Zato „ne oklevajte i ne dremajte“ već se za dobar domen i projekat spremajte – prijavite vašu ideju u #OdaberiMe takmičenje za dodelu premium domena za najbolje ideje. Srećno!

Partner teksta: DoMEn

Moje gostovanje u radio emisiji Digitalne ikone

U proslom tekstu na blogu sam spomenuo tzv. Fejsbuk eksperimentisanje. To je ujedno i bio jedan od povoda mog gostovanja u poznatoj emisiji na Radio Beogradu Digitalne ikone.

Pričao sam o pomenutoj temi kao i o Fejsbuku i Internet biznisu uopšte. Predlažem da poslušate celu emisiju jer je zanimljiva kao i muzika između razgovora a ako vas zanima deo gde sam ja pričao (to je podeljeno u 2 dela od po 5 minuta) to počinje na 36. minutu i 20. sekundi audio fajla koji možete poslušati na adresi:

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2014/06/30/21556674/Digitalne%20ikone%201-VII-2014.mp3

Fejsbuk

Fejsbuk eksperimentisanje

Fejsbuk uvek privlači veliku pažnju korisnika i medija pa samim tim i ova, jedna od najnovijih vesti da su određeni broj korisnika, nešto preko 680 000 2012. bili deo Fejsbuk istraživanja koje je želelo da pokaže na koji način ono što čitamo u news feedu utiče na naše emocije. Tako su korisnicima namerno plasirane ili više negativnih ili više pozitivnih vesti i želelo se videti da li će to uticati na ponašanje korisnika u smislu koje vesti će oni više da nastave da postavljaju.

Više informacija o ovome možete pročitati na WSJ Tu ćete pročitati više izjava osoba kao npr.

“It’s completely unacceptable for the terms of service to force everybody on Facebook to participate in experiments,” izjavila je Kate Crawford, gostujuća profesorka na MIT Center for Civic Media i glavni istraživač u Microsoft Research.

Takođe, predlažem da pročitate i ovaj tekst - http://codingconduct.tumblr.com/post/90242838320/frame-clashes-or-why-the-facebook-emotion-experiment Ovde ima više stavova poznatih Internet investitora koji ne smatraju to pogrešno.

Zanimljiva su mi npr. izjave:

“Run a web site, measure anything, make any changes based on measurements? Congratulations, you’re running a psychology experiment!”

— Marc Andreessen (@pmarca)

June 28, 2014

“If you a/b test to make more money that’s fine, but if you a/b test to advance science that’s bad? I don’t get it.”

— Chris Dixon (@cdixon)

June 29, 2014

Moj stav po ovom pitanju

Kažu da privatnost na Internetu ne postoji. To je najčešće i tačno. Pogotovo ako nešto koristite besplatno a delim stav poznatog ekonomiste Miltona Friedmana koji je rekao da ne postoji besplatan ručak. Svaku aktivnost neko mora da plati a to plaćanje često ne mora da bude u novcu. Takođe, postoji izreka koja kaže da ako ne plaćate za korišćenje nekog proizvoda onda ste i sami deo tog proizvoda. To je isto potpuno tačno.

Moj stav po ovom pitanju je da je iako ovo spada u one stvari za koje ne može da se kaže da su crne ili bele,  da smo svi mi često deo nekog eksperimenta ili istraživanja a da to nismo ni svesni i da ovo svakako nije nešto oko čega treba da se diže tolika frka. Često postoje mnogo veći problemi za korisnike za koje i ne znaju i o kojima se i ne priča a koje doprinose da vlasnici kompanija zarađuju novac od trećih strana.

Mediji oduvek žele da formiraju ili promovišu neki stav kod ljudi, pa neki medij plasira više konzerativne stavove, neki medij više liberalne stavove itd.  Dok koristite poznate Internet sajtove vrlo verovatno ste deo nekog tzv.  A/B testinga samo što često nema samo 2 grupe nego na stotine grupa pa tako nekad sajtovi kada žele da promene naslovnu naprave 400 verzija naslovne i proučavaju reakcije korisnika kako bi izabrali najbolju.

Privatnost na Internetu

Source: http://www.freedigitalphotos.net/

Često sajtovi ni ne omogućavaju sve opcije za sve korisnike širom sveta, već postepeno uvode i time isto vrše testiranje. Svaka vaša aktivnost na sajtu se često proučava od strane vlasnika sajtova – kada se najviše sajt posećuje, šta se najviše čita, šta se ne čita toliko i na kojim sadržajima ljudi napuštaju sajt, kod ecommerce sajtova se npr. prati tok kupovine korisnika da se eventualno utvrdi da li se sve to može optimizovati i time povećati prodaja.  Iako mnogi misle da boja tastera  za slanje neke narudžbine, upita, logovanje na sajt ne igra ulogu, ili mesto gde se nalazi – sve igra ulogu. Zato često možemo da vidimo sličan raspored elemenata na sajtovima npr. logo gore levo ili u sredini (koliko često ste videli da je logo skroz desno) i često je polje za logovanje gore desno ako je u jednoj liniji ili na desnoj stranici kao npr. kod Gmail-a ili Yahoo-maila.

Da li ste primetili da npr. kada nešto tražite na Internetu, npr. mesto za letovanje ili hotel i odete posle na neki drugi sajt koji nema veze sa tom tematikom da će vas upravo ponude za to mesto ili hotel dugo pratiti. Da li mislite da je to slučajno? Razmislite ponovo. Sve se to radi putem tzv. cookija ili kolaćića koji se postave na kompjuter korisnika i preko koga sajtovi prate šta korisnici posećuju na Internetu i time ih kategorišu i serviraju reklame. U Evropi se jako vodi računa o privatnosti korisnika i zato možete videti na mnoim sajtovima neki box gde piše da sajt koristi cookije i morate da kažete da se slažete ako želite da koristite sajt ili samim tim što nastavite da ga koristite da se slažete sa tim.

Kada koristite neki sajt, pre svega je to čest slučaj kod community sajtova i social network sajtova, vi najčešće morate da kliknete da se slažete sa uslovima korišćenja datog sajta. To naravno malo ko čita a tamo je često navedeno šta sve korisnici mogu da očekuju koristeći taj sajt, prava i obaveze korišćenje sajta, način obrade informacija, promo poruka itd. Samim tim što koristite sajt da li ste svoju saglasnost za sve što želi da radi taj sajt.

Koji je vaš stav po ovom pitanju?

oculus rift 1

Crowdfunding i open source – naizgled nema sličnosti, ali…

tom sawyer

From Flickr user abigmacattac@sbcglobal.net

Moram da kažem da mi nikad u potpunosti nije bio jasan prvo open source kao model razvoja softvera i servisa u tehničkom smislu a kasnije ni crowdfunding-a isto za razvoj softvera, servisa, uređaja itd u finansijskom smislu. Razumem to samo kada je reč o projektima koji su namenjeni nekom opštem društvenom dobru i da se ta njihova misija ne menja vremenom.

Razlog pisanja ovog teksta, ujedno prvog pravog blog posta na mom domenu posle dugo vremena, je kupovina kompanije Oculus Rift od strane Facebook-a za 2 milijarde dolara.

Oculus Rift je kompanija koja proizvodi uređaj za virtuelnu realnost čija je namena pre svega u znatnom unapređjenju iskustva kada je reč o igranju video igrica ali verovatno se neće stati samo na tome već će primena da se nađe i u drugim oblastima kao što je npr. medicina. Nedavno je u Oculus Rift prešao iz poznate gaming kompanije id Software John Carmack koji je poznat po tome što je napravio nekada mega popularnu pucačku igricu Doom, tip igre koja itekako ima koristi od uređaja koji pravi Oculus Rift. Sa druge strane, svima nam je poznato čime se bavi Facebook. Ovde možete videti video o Oculus Rift.

Ništa ne bi bilo neobično u celoj toj kupovini da Oculus Rift nije imao kampanju na Kickstarteru gde je umesto planiranih 250 000 dolara uspeo da sakupi 2.4 miliona dolara od ljudi kojima se svidela ideja. To su ljudi koji su finansirali projekat kao i svaki drugi investitori samo što su oni davali male iznose. Dodatna razlika je u tome, što za razliku od klasičnih investitora koji ulažu u projekte da bi jednom ostvarili nekoliko puta veći return on investment (ROI) oni mnogobrojni koji su podržali projekat na Kickstarteru neće dobiti ništa. U zavisnosti koliko su donirali na Kickstarteru, korisnici su dobili zahvalnost, majicu ili rani prototip uređaja. Svakako da mnogi ne bi davali novac da su znali da će ubrzo da ih kupi Facebook.

Slično kao i open source razvoj softvera. To je ujedno i najbolji način kako na brz način napraviti softver a ne plaćati programere, jer će zajednica da radi za vas. Opet kažem – sve je to po meni OK ako planirate da uvek taj projekat bude deo iste te zajednice a ne da imate big picture gde ćete u jednom trenutku komercijalizovati dati softver a ko je pomogao pomogao je. Zato su već mnogi nezadovoljni zbog cele ove priče.

U offline svetu bi to bilo nešto kao – neki Pera je siromašan student koji je iz provincije došao u glavni grad da studira i kome su drugovi na različite načine pomagali da što lakše prođe kroz studentske dane, pa kasnije i sa poslovima. Kada je Pera jednom “stao na svoje noge” zaboravio je te svoje prijatelje.

Zato ću uvek da podržavam na ovaj način samo društveno odgovorne projekte za koje se nadam da će uvek imati tu namenu.

Tom Sawyer slika je prezeta sa odavde
Featured slika je preuzeta ovde