All posts by bizinger

BeeShaper

Dobar glas daleko se čuje…#BeeShaper

BeeShaperSigurno ste već čuli za izreku iz naslova. Oduvek su ljudi želeli da dobre stvari podele sa drugima, međutim, do pojave Interneta, a pogotovo do pojave društvenih medija oni su najčešće mogli da podele dobra iskustva samo sa ljudima iz svog okruženja. Danas znamo da je situacija sasvim suprotna. Snaga pojedinca u stvaranju slike nekoga ili nečega nikad nije bila jača. Upravo je to osnova servisa BeeShaper o kojem će biti reči u ovom tekstu.

Slogan servisa BeeShaper je „Kampanje vredne deljenja“. U tom sloganu je i sadržana čitava oblast delovanja servisa – BeeShaper je najveća regionalna „e-Word-of-Mouth“ i blog mreža koja ima 11 000 registrovanih korisnika i koji imaju doseg (reach) do čak 7.5 miliona korisnika Interneta! Bee grupacija, u kojoj je i Beeshaper, od pre izvesnog vremena je vlasnik nekoliko regionalnih blog platformi a upravo tu leži jedna od glavnih snaga ovog servisa – u blogerima i drugim pojedincima koji mogu da napišu kvalitetnu recenziju servisa koji ih zanima.

BeeShaper želi da poveže pojedince koji su koristili ili im se sviđa određeni brend i dati brend sa druge strane koji želi da isproba ovaj inovativan način promocije ali ujedno i PR-a. To je oduvek i bio cilj oglašivača – da ne pričaju oni hvalospeve o sebi i svom proizvodu već upravo oni koji su to koristili i postali zadovoljni korisnici. To nije cilj samo oglašivača, to je cilj i korisnika – da čitaju ono što ih zanima od osoba kojima veruju a to su njihovi prijatelji. Šta mislite kad bi se pravila anketa o tome koliko ljudi vole da gledaju reklame, koliko njih bi odgovorilo sa „Volim da gledam reklame.“? Mislim da bi eventualno rekli da vole da pogledaju dobru reklamu koja se vrlo retko može videti. Koliko vas prebaci na drugi kanal kada krenu reklame ili ignoriše banere dok čita neki tekst? Ili ako u novinama vidi da je nešto PR članak? A koliko vas ignoriše objave na Facebooku i drugim društvenim medijima vaših prijatelja? Shvatate poentu.

Ako je to cilj oglašivača i korisnika onda to svakako mora i da bude cilj globalnih Internet kompanija poput Googlea i Facebook-a: da stvore okruženje gde će pojedinci i brendovi moći međusobno da komuniciraju.

Mark Zuckerberg

Pojedinci koji učestvuju u BeeShaper kampanjama se zovu Shaperi. Oni se profilišu kroz 9 kategorija i čak 215 subkategorija na osnovu njihovih afiniteta. Na taj način se obezbeđuje da relevantne osobe učestvuju u datim kampanjama, da budu online ambasadori za dati brend i time se povećava učinkovitost kampanja za same oglašivače. Kao što i u školi svi žele da budu deo grupe koja utiče na druge, tako i oglašivači treba da se obraćaju onim Internet korisnicima koji su autoriteti u svojoj zajednici za određene oblasti, čije se mišljenje ceni.

Procena je da će ove godine u svetu da se potroši na online oglašavanje 150 milijardi dolara a po istraživanju Adex Srbija u poslednjih godinu tržište online oglašavanja u Srbiji je iznosilo 18 160 000 evra i predstavlja rast od 11,82% Nije pitanje da li je online oglašavanje potrebno jer jeste potrebno. Nije pitanje ni da li će uskoro u većini zemalja to biti dominantan način oglašavnja kada je reč o budžetima kao što je to već slučaj u Velikoj Britaniji. Pitanje je samo u koje online kanale promocije uložiti ako se zna da je i Google objavio zapanjujuću statistiku da preko 50% oglasa se nikad ne prikaže realnim ljudima (Quartz). Oglašivači često plaćaju reklame upravo po prikazima a ne za konkretne rezultate kao što je slučaj kod BeeShaper oglašavanja gde se plaća na osnovu ostvarenih rezultata kampanje.

BeeShaper je ovaj servis prvobitno napravio za svoje potrebe za efikasnije vođenje kampanja za svoje klijente a od pre skoro tačno godinu dana su ga stavili na raspolaganje i svim zainteresovanim marketinškim agencijama. Na njihovoj stranici za poslovne korisnike možete pronaći dodatne informacije o razlozima zašto bi BeeShaper trebalo da bude sastavni deo svakog ozbiljnijeg online medijskog nastupa i zašto su im do sada poverenje ukazali neki od najvećih brendova poput kompanija Coca Cola Blogers Network, Telenor, Banca Intesa, L’Oreal, Agrokor, McDonald’s itd.

Ako slika vredi 1000 reči onda video vredi kao 1000 slika pa možete za kraj da pogledate video klip ispod.

 Partner teksta: BeeShaper

.me domain

Dobar doMEn zlata vredi…#OdaberiMe

Oni koji me poznaju znaju da za sve ovo vreme koliko sam u Internet biznisu imao ili imam dosta dobrih domena. Neke sam iskoristio za neke od projekata, neki čekaju „svojih 5 minuta“ da izađu na digitalnu pozornicu i naprave ime. Imati dobar domen ne garantuje da ćete napraviti ime, ali svakako pomaže u tome.

ME logoVerovatno ste već pročitali par tekstova na temu ME domena i aktuelnoj akciji gde registar ME domena želi da dodatno poveća prepoznatljivost svog domena u ex-YU regiji time što će za najbolje ideje neke od svojih premijum domena koje u sebi sadrže reči sa ex-YU govornog područja dati besplatno za dati projekat. Zamislite da želite da napravite sajt gde ćete mnogobrojni korisnici moći da postave ono što su upravo slikali lepo kategorisano i nazovete projekat Slikaj.me. Ili želite da napravite e-commerce sajt i nazovete ga Kupi.me, ili vas možda više zanima pravljenje dating sajta pa odaberete ime Upoznaj.me Za vaš budući projekat koji možda već duže vremena razmišljate da ostvarite neko vam može dati savet, neko možda i novac a dobiti dobar domen je upravo to. To je kao da vam je neko poklonio plac na dobroj lokaciji a vi „samo“ treba da završite objekat. A odlično znate da svaki plac košta pogotovo onaj na odličnoj lokaciji. Ovde možete da vidite koji su to sve premium domeni a ovde koji su kriterijumi.

OdaberiMe

Dovoljan pokazatelj koliko smatram da su domeni značajni što ih imam nekoliko desetina a nekad sam imao i trocifren broj domena. Za neke od projekata smo upravo koristili .ME domen. Npr. estonski sajt Rate.ee je pokrenuo pre više godina sajt u Srbiji Karike.com, društvenu mrežu za upoznavanje novih osoba koji je postao jako popularan a i dalje je popularan. Posle nekog vremena smo odlučili da pokrenemo sajtove i u drugim ex-YU republikama i, pogađate, za naziv crnogorske verzije sajta Karike.com smo izabrali .me domen. Izabrali smo domen Guzva.me jer je tada bila prilično gužva i na tom sajtu. Mnogi su nam rekli kako smo izabrali dobro ime. Posle par godina smo integrisali te sajtove opet na Karike.com ali mi je uvek drago kad se setim tog sajta a i kako mi je direktorica marketinga ME registra jednom rekla nekad je koristila i taj sajt u svojim studijama slučajeva o .me domenu. Međutim, tu moje iskustvo sa .me domenom ne prestaje. Kolege su posle nekog vremena pokrenule Flirtic, inovativnu social dating platformu zasnovanu na testovima i anketama. Pošto je Flirtic.ru bio zauzet, za rusko tržište je izabran upravo .me domen – Flirtic.me koji i dalje postoji. Kada je počela prodaja putem aukcije premium domena, želeli smo i da kupimo domen Rate.me, Date.me ili Around.me ali nismo uspeli u tome.

Unique name

Iako .me domen spada u jedan od najboljih izvoznih proizvoda Crne Gore, mnogo više je korišćen u inostranstvu za globalne i regionalne projekte nego u ex-YU regiji i zato smatram da je ovo jedna odlična kampanja. Interesantno je da mnoge moje inostrane kolege nisu ni znale da je .me tzv. ccTLD domen tj. da pripada nekoj zemlji upravo zbog toga što se lako može iskoristiti za internacionalne projekte. Isto tako znam da je domen kada je reč o regijama dosta popularan na Bliskom Istoku jer kao što znate na engleskom se kaže Middle East a i za to je odlična ekstenzija. Nadam se da ću posle ove kampanje videti sve više projekata sa ovih prostora koji će koristiti ovu ekstenziju. Zato „ne oklevajte i ne dremajte“ već se za dobar domen i projekat spremajte – prijavite vašu ideju u #OdaberiMe takmičenje za dodelu premium domena za najbolje ideje. Srećno!

Partner teksta: DoMEn

Sacica razgovora i lepa rec puno znaci

Odem veceras u Merkatoru​, po drugi put. Odem na tik tak kasu, u Merkatoru me prakticno svi znaju, pridje devojka sa tik tak kase koju sam video isto tamo pre jedno 3 sata iako sam koristio klasicnu kasu i ona mene videla, i sada mi htela reci da posto zna da koristim Pika sada Super karticu da bolje mozda na klasicnu kasu a ja je preduhitrim i kazem znam da ne moze ovde super kartica i jos neko vreme nece moci ali nije vazno ionako nisam puno uzeo. (inace lep gest od nje jer kupce upoznaje sa tim da nece tamo moci da skupljaju poene jer mnogi to jos ne znaju sigurno)

Kaze mi “Vi ste vec bili danas” Kazem da, uvek se nesto zaboravi. Kazem joj video sam i Vas ovde, i pitao sam je da li je sve vreme stoji tamo. Kaze da. Kazem pa kako joj to utice na noge, zar je ne boli od toliko stajanja, kaze bolje da ne pitam. Posle dok sam stavljao stvari me pogleda i kaze da sam prva osoba koja ju je to pitala, koji je nasao za shodno da primeti to. Kazem, znam, ljudi sve manje imaju empatije. Pitam je jos ne omoguce da mogu da sede malo, kaze volela bi ali ne moze. Pitala me je i cak sta sam u horoskopu pa joj kazem ali ocekivala da sam Riba, ona je Riba.

Zasto sam ovo napisao? Zato sto svako od nas moze izdvojiti par minuta da poprica sa nekima kao sto je ta devojka, zena za kasom, u pekari i svuda drugde gde zene nemaju najbolje uslove za rad. Da pokazete neku empatiju, da ne gledate te ljude kao robote na proizvodnoj traci koji samo treba da kazu koliko nesto treba da platite. Ako negde cesto kupujete oni vas sigurno na neki nacin poznaju, sta generalno kupujete i koje su vam navike. Taj posao sigurno nije najzanimljiviji na svetu i mozemo svi uciniti da im bude zanimljiviji, da vide da je ljudima stalo. Moj kum je npr. jednom jos dok smo bili studenti rekao zeni u pekari da je to najbolji burek koji je jeo do sada. Sigurno joj je ulepsao dan, nevezano za to sto ga verovatno ona licno nije napravila. To naravno isto vazi i kuci, pohvaliti svoju zenu, majku, decu. Cesto se sve to zaboravi i misli e da nije vazno i da se “podrazumeva”. A danas sam isto sreo kada sam isao u Merkator prvi put finu zenu iz zgrade pored kojoj je uginuo pas letos a imao je sigurno oko 15-ak godina, znam da ga jos nije prebolela. Isto razmenili par recenica. Kada vas neko pita “Kako ste” nemojte uvek misliti da vas pita reda radi pa da mu odgovorite pozivajuci se na nesto drugo.

A drugi razlog zasto sam ovo napisao je da ovim putem predlozim Merkatoru i svima ostalima da zenama koje stoje omoguce da mogu i da sednu, to ce mnogo znaciti i njima i nama kupcima jer cemo znati da poslodavac vodi racuna da njihovo osoblje na sto prijatniji nacin moze da obavlja svoj posao a sigurno ce ga obavljati sa jos vise elana.

A pre vise od 7.5 godina sam na B92 blogu napisao isto tekst o Merkatoru posle su ukinuli te reklame u hipermarketu, ne znam da li je uticao moj tekst.

Ovo je tekst jednog dugogodisnjeg kupca u Merkatoru i volim tamo da kupujem.

Domeni na prodaju

Pretpostavljam da vecina od vas koji su ikada razmisljali da pokrenu neki online projekat su uporedo sa razmisljanjem o tematici i poslovnom modelu istog razmisljali i o nazivu domena. Tako i ja. Kada sam video da je neki dobar domen slobodan ili istekao a koji je u skladu sa nekim mojim interesovanjem za eventualni projekat u buducnosti onda sam ga kupio.

Neki domeni su iskorisceni  za neke online projekte (npr. karike.com) a neki nisu i vrlo verovatno nece u skorije vreme i zato sam odlucio da prodam te domene onima koji mozda mogu ranije da pokreni neki dobar projekat. Poznato je da je dobar domen odlicna polazna tacka za uspesan projekat (naravno ne i najbitniji faktor, jer najvazniji je sadrzaj) a isto tako je dobro imati sto stariji domen. Ni to nije toliko vazno za SEO kao sto neki misle ali nije ni beznacajno.

Zelim da sredstva iskoristim za postojece projekte a da ne placam svake godine registraciju domena.

Javite mi se na dejan [at] bizinger.biz ako ste zainteresovani za neki od domena u listi. Mozda mozemo i zajedno da pokrenemo neki sajt.

Naziv domena                   Registrovan                                Datum isteka

SerbiaOnline.com            28.12.1999.                                   28.12.2014.
Fotke.com                             21.12.2001.                                   21.12.2014.
Studije.com                          22.05.2004.                                    22.05.2015.
Svetionik.com                    30.12.2006.                                    30.12.2014.
Ekskluziva.com                 05.09.2010.                                     05.09.2014.
Poeni.com    (registrovan pre 4-5 godina, istekao mi je pa registrovao opet 12.7.2014.)
Smejanje.com                     18.01.2011.                                    18.01.2015.
SlovenijaOnline.com     14.11.2013.                                     14.11.2014.
Vojvodina.biz                     04.12.2013.                                    04.12.2014.
Hungo.com                          28.2.2005.                                       28.2.2015.
Knowbies.com                   09.09.2004.                                    09.09.2014.
UberWunder.com            31.01.2014.                                    31.01.2015.
Paidimages.com                10.04.2006.                                    10.04.2015.
Tinejdzeri.com                    19.12.2011.                                    19.12.2014.
Gastarbajteri.com           12.10.2009.                                    12.10.2014.
Zivotinje.org                        30.11.2008.                                    30.11.2008.
Studenjak.com                    23.12.2009.                                    23.12.20014.
Novibgd.com                       13.01.2010.                                     13.01.2015.
Novibg.com                           17.04.2008.                                    17.04.2015.
Djevrek.com                           04.09.2010.                                   04.09.2014.

Moje gostovanje u radio emisiji Digitalne ikone

U proslom tekstu na blogu sam spomenuo tzv. Fejsbuk eksperimentisanje. To je ujedno i bio jedan od povoda mog gostovanja u poznatoj emisiji na Radio Beogradu Digitalne ikone.

Pričao sam o pomenutoj temi kao i o Fejsbuku i Internet biznisu uopšte. Predlažem da poslušate celu emisiju jer je zanimljiva kao i muzika između razgovora a ako vas zanima deo gde sam ja pričao (to je podeljeno u 2 dela od po 5 minuta) to počinje na 36. minutu i 20. sekundi audio fajla koji možete poslušati na adresi:

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2014/06/30/21556674/Digitalne%20ikone%201-VII-2014.mp3

Fejsbuk

Fejsbuk eksperimentisanje

Fejsbuk uvek privlači veliku pažnju korisnika i medija pa samim tim i ova, jedna od najnovijih vesti da su određeni broj korisnika, nešto preko 680 000 2012. bili deo Fejsbuk istraživanja koje je želelo da pokaže na koji način ono što čitamo u news feedu utiče na naše emocije. Tako su korisnicima namerno plasirane ili više negativnih ili više pozitivnih vesti i želelo se videti da li će to uticati na ponašanje korisnika u smislu koje vesti će oni više da nastave da postavljaju.

Više informacija o ovome možete pročitati na WSJ Tu ćete pročitati više izjava osoba kao npr.

“It’s completely unacceptable for the terms of service to force everybody on Facebook to participate in experiments,” izjavila je Kate Crawford, gostujuća profesorka na MIT Center for Civic Media i glavni istraživač u Microsoft Research.

Takođe, predlažem da pročitate i ovaj tekst - http://codingconduct.tumblr.com/post/90242838320/frame-clashes-or-why-the-facebook-emotion-experiment Ovde ima više stavova poznatih Internet investitora koji ne smatraju to pogrešno.

Zanimljiva su mi npr. izjave:

“Run a web site, measure anything, make any changes based on measurements? Congratulations, you’re running a psychology experiment!”

— Marc Andreessen (@pmarca)

June 28, 2014

“If you a/b test to make more money that’s fine, but if you a/b test to advance science that’s bad? I don’t get it.”

— Chris Dixon (@cdixon)

June 29, 2014

Moj stav po ovom pitanju

Kažu da privatnost na Internetu ne postoji. To je najčešće i tačno. Pogotovo ako nešto koristite besplatno a delim stav poznatog ekonomiste Miltona Friedmana koji je rekao da ne postoji besplatan ručak. Svaku aktivnost neko mora da plati a to plaćanje često ne mora da bude u novcu. Takođe, postoji izreka koja kaže da ako ne plaćate za korišćenje nekog proizvoda onda ste i sami deo tog proizvoda. To je isto potpuno tačno.

Moj stav po ovom pitanju je da je iako ovo spada u one stvari za koje ne može da se kaže da su crne ili bele,  da smo svi mi često deo nekog eksperimenta ili istraživanja a da to nismo ni svesni i da ovo svakako nije nešto oko čega treba da se diže tolika frka. Često postoje mnogo veći problemi za korisnike za koje i ne znaju i o kojima se i ne priča a koje doprinose da vlasnici kompanija zarađuju novac od trećih strana.

Mediji oduvek žele da formiraju ili promovišu neki stav kod ljudi, pa neki medij plasira više konzerativne stavove, neki medij više liberalne stavove itd.  Dok koristite poznate Internet sajtove vrlo verovatno ste deo nekog tzv.  A/B testinga samo što često nema samo 2 grupe nego na stotine grupa pa tako nekad sajtovi kada žele da promene naslovnu naprave 400 verzija naslovne i proučavaju reakcije korisnika kako bi izabrali najbolju.

Privatnost na Internetu

Source: http://www.freedigitalphotos.net/

Često sajtovi ni ne omogućavaju sve opcije za sve korisnike širom sveta, već postepeno uvode i time isto vrše testiranje. Svaka vaša aktivnost na sajtu se često proučava od strane vlasnika sajtova – kada se najviše sajt posećuje, šta se najviše čita, šta se ne čita toliko i na kojim sadržajima ljudi napuštaju sajt, kod ecommerce sajtova se npr. prati tok kupovine korisnika da se eventualno utvrdi da li se sve to može optimizovati i time povećati prodaja.  Iako mnogi misle da boja tastera  za slanje neke narudžbine, upita, logovanje na sajt ne igra ulogu, ili mesto gde se nalazi – sve igra ulogu. Zato često možemo da vidimo sličan raspored elemenata na sajtovima npr. logo gore levo ili u sredini (koliko često ste videli da je logo skroz desno) i često je polje za logovanje gore desno ako je u jednoj liniji ili na desnoj stranici kao npr. kod Gmail-a ili Yahoo-maila.

Da li ste primetili da npr. kada nešto tražite na Internetu, npr. mesto za letovanje ili hotel i odete posle na neki drugi sajt koji nema veze sa tom tematikom da će vas upravo ponude za to mesto ili hotel dugo pratiti. Da li mislite da je to slučajno? Razmislite ponovo. Sve se to radi putem tzv. cookija ili kolaćića koji se postave na kompjuter korisnika i preko koga sajtovi prate šta korisnici posećuju na Internetu i time ih kategorišu i serviraju reklame. U Evropi se jako vodi računa o privatnosti korisnika i zato možete videti na mnoim sajtovima neki box gde piše da sajt koristi cookije i morate da kažete da se slažete ako želite da koristite sajt ili samim tim što nastavite da ga koristite da se slažete sa tim.

Kada koristite neki sajt, pre svega je to čest slučaj kod community sajtova i social network sajtova, vi najčešće morate da kliknete da se slažete sa uslovima korišćenja datog sajta. To naravno malo ko čita a tamo je često navedeno šta sve korisnici mogu da očekuju koristeći taj sajt, prava i obaveze korišćenje sajta, način obrade informacija, promo poruka itd. Samim tim što koristite sajt da li ste svoju saglasnost za sve što želi da radi taj sajt.

Koji je vaš stav po ovom pitanju?

oculus rift 1

Crowdfunding i open source – naizgled nema sličnosti, ali…

tom sawyer

From Flickr user abigmacattac@sbcglobal.net

Moram da kažem da mi nikad u potpunosti nije bio jasan prvo open source kao model razvoja softvera i servisa u tehničkom smislu a kasnije ni crowdfunding-a isto za razvoj softvera, servisa, uređaja itd u finansijskom smislu. Razumem to samo kada je reč o projektima koji su namenjeni nekom opštem društvenom dobru i da se ta njihova misija ne menja vremenom.

Razlog pisanja ovog teksta, ujedno prvog pravog blog posta na mom domenu posle dugo vremena, je kupovina kompanije Oculus Rift od strane Facebook-a za 2 milijarde dolara.

Oculus Rift je kompanija koja proizvodi uređaj za virtuelnu realnost čija je namena pre svega u znatnom unapređjenju iskustva kada je reč o igranju video igrica ali verovatno se neće stati samo na tome već će primena da se nađe i u drugim oblastima kao što je npr. medicina. Nedavno je u Oculus Rift prešao iz poznate gaming kompanije id Software John Carmack koji je poznat po tome što je napravio nekada mega popularnu pucačku igricu Doom, tip igre koja itekako ima koristi od uređaja koji pravi Oculus Rift. Sa druge strane, svima nam je poznato čime se bavi Facebook. Ovde možete videti video o Oculus Rift.

Ništa ne bi bilo neobično u celoj toj kupovini da Oculus Rift nije imao kampanju na Kickstarteru gde je umesto planiranih 250 000 dolara uspeo da sakupi 2.4 miliona dolara od ljudi kojima se svidela ideja. To su ljudi koji su finansirali projekat kao i svaki drugi investitori samo što su oni davali male iznose. Dodatna razlika je u tome, što za razliku od klasičnih investitora koji ulažu u projekte da bi jednom ostvarili nekoliko puta veći return on investment (ROI) oni mnogobrojni koji su podržali projekat na Kickstarteru neće dobiti ništa. U zavisnosti koliko su donirali na Kickstarteru, korisnici su dobili zahvalnost, majicu ili rani prototip uređaja. Svakako da mnogi ne bi davali novac da su znali da će ubrzo da ih kupi Facebook.

Slično kao i open source razvoj softvera. To je ujedno i najbolji način kako na brz način napraviti softver a ne plaćati programere, jer će zajednica da radi za vas. Opet kažem – sve je to po meni OK ako planirate da uvek taj projekat bude deo iste te zajednice a ne da imate big picture gde ćete u jednom trenutku komercijalizovati dati softver a ko je pomogao pomogao je. Zato su već mnogi nezadovoljni zbog cele ove priče.

U offline svetu bi to bilo nešto kao – neki Pera je siromašan student koji je iz provincije došao u glavni grad da studira i kome su drugovi na različite načine pomagali da što lakše prođe kroz studentske dane, pa kasnije i sa poslovima. Kada je Pera jednom “stao na svoje noge” zaboravio je te svoje prijatelje.

Zato ću uvek da podržavam na ovaj način samo društveno odgovorne projekte za koje se nadam da će uvek imati tu namenu.

Tom Sawyer slika je prezeta sa odavde
Featured slika je preuzeta ovde

Moj prvi blog post posle duuuugo vremena…

dejan bizingerZdravo, ja sam Dejan Bizinger i želim da vam poželim dobrodošlicu na moj blog Bizinger.Biz

Duuugo nisam vodio blog, a ovaj blog sam pokrenuo još, sada jako davne, 2003. godine kada je malo ko i pisao blog. Posle nekog vremena sam prestao da pišem na ovom blogu, neko vreme pisao blog na B92 Blogu (ovde i ovde) a posle i na Karikama, a sada se opet vraćam na svoj domen. Posle sam više piskarao kao neke mini forme na mojim Twitter i Facebook nalozima.

Iako se bavim već dugi niz godina Internet poslovanjem, na ovom mestu nećete čitati samo o tome već o svim stvarima koje me zanimaju i na koje nailazim surfujući Internetom. Iako volim da pišem dosta na engleskom, ovde ću pisati samo na srpskom.

Dejan